Za razliku od Harmsa Iljf i Petrov nisu reproducirali apsurdnost režimskih parola i montiranih procesa. U njihovom narodskom humoru ogledale su se apsurdnosti režima. Ali ne u formi subverzivnog ludiranja već tzv. konstruktivne kritike. Apsurd režima se ismijavao, no tek u formi anomalija, grešaka koju su ispravljive. Problem nije bio u sustavu u kojem i snovi mogu inkriminirati, već u nesretnom spavaču.