Jasminka Petrović, Bob Živković: Književnost za decu u Srbiji visi mački o repu

Jasminka i Bob (Ilustracije: Bob Živković)

U ponedjeljak 20. listopada u Zagrebu počinje jedanaesti po redu festival knjige i književnosti PAZI, KNJIGA!  U nizu događanja namijenjenih ljubiteljima knjige, održat će se i međunarodni program "Beograd u gostima" u okviru kojeg u Zagreb stižu svjetski poznati autori, književnica Jasminka Petrović i ilustrator Bob Živković. Njihov dolazak na književni festival, te niz književnih i likovnih predstavljanja koje će tim povodom održati pred zagrebačkom publikom povod su za ovaj razgovor.

Ana Ðokić: Ono što su u Srbiji nekad bili Jova Jovanović Zmaj i Duško Radović, to je danas Jasminka Petrović. Najčitaniji pisac u čijim tekstovima u jednakoj mjeri  uživaju i djeca i odrasli. Znamo u kojim su se milijunskim nakladama nekada prodavale knjige najomiljenijih dječjih pisaca. Kako stvar stoji danas, kada su naklade knjiga za djecu u Srbiji u pitanju?

Jasminka Petrović: Iz godine u godinu, u Srbiji se sve manje para odvaja za kulturu, a još manje za kulturu za decu i mlade. Stvaralaštvo za decu uglavnom opstaje zahvaljujući velikom entuzijazmu pojedinaca. Postoje sjajni muzejski pedagozi, bibliotekari, glumci... koji prave veličanstvene stvari za decu i sa decom, ali ne postoji sistem koji to sve organizuje, povezuje, podržava. Svako je prepušten sam sebi, svojoj kreativnosti i odgovornosti. Slična situacija je i u književnosti za decu. Danas u Srbiji ne postoje milionski tiraži, mada postoje sjajni pisci, ilustratori i izdavači. Njih nema mnogo i uglavnom su prepušteni sami sebi. 

Bob Živković je ilustrator. Najproduktivniji, najtraženiji, najnagrađivaniji. Ne samo u Srbiji već i u europski razmjerima. Dosad je ilustrirao preko dvije stotine knjiga. Između velikog broja nagrada i priznanja, kandidature za nagradu Andersen, dobitnik je nagrade „SFera" koju su mu dodijelile hrvatske kolege, te autor ovogodišnjeg vizuala festivala PAZI, KNJIGA!...  Bobe,  budući da imaš vrlo precizan pregled ilustratorske scene, i to ne samo one u Srbiji, koji je tvoj osjećaj, pada li ili raste zanimanje za ilustrirane knjige?

Bob Živković: Pitanje je teže nego što izgleda. Zanimanje za ilustraciju raste, zanimanje za knjige pada. Internet je omogućio da lako dospemo do bilo koje knjige. Knjige, filmove ili snimke muzike je možda teže prodati danas nego pre 10 godina, ali su autori dostupniji, vidljiviji, poznatiji. Moj crtež više ne vidi samo 200 do 800 ljudi koji (imaju para ili želje da) kupe knjigu. Crtež može u toku dana stići do miliona ljudi. Zanimanje za ilustraciju raste, internet od anonimnih lokalnih autora pravi zvezde, ljudi žele imati knjige, samo je teže živeti od prodaje.

Najveća nakladnička kuća u Srbiji koja se profilirala za izdavanje knjiga  namijenjenih isključivo djeci, KREATIVNI CENTAR iz Beograda, objavila je velik broj knjiga koje je napisala upravo Jasminka Petrović, a ilustrirao upravo Bob Živković. Njihove knjige, spomenut ću ovdje samo „Seks za početnike" koji je bio hit i u Hrvatskoj, doživjele su velik broj izdanja i u Srbiji i u inozemstvu.
Kako je počela vaša suradnja?

Jasminka Petrović: Ja se više i ne sećam kad smo se nas dvoje prvi put sreli. Čini mi se da se znamo oduvek. Osim knjiga, vezuju nas zajednički prijatelji, naše porodice se druže, učestvujemo u istim projektima i sl. Naravno, Bob i ja radimo i sa drugim autorima, ali kao da te knjige nemaju „wao efekat". Verovatno je u pitanju neka hemija, ko bi ga znao? Kad malo bolje razmislim, vezuju nas dve stvari: iskrenost i humor. U ostalim segmentima se dopunjujemo.

Bob Živković: Jaca i ja se znamo još iz prethodnih života, Jasminka je vodila najpopularniju emisiju na radiju, a na istom radiju ja sam bio najbesmislenija osoba -  "zvanični radijski ilustrator". Postali smo prijatelji i nekako od tada jedan drugog vodimo, zovemo, što po časopisima za decu, što po firmama za reklame.

Kako konkretno teče taj uzajamni autorski književno-ilustratorski rad na jednoj knjizi?

Jasminka Petrović: Naš stvaralački rad zasnovan je na uzajamnom poverenju i poštovanju. Jedan drugom se ne mešamo u posao. Dok pišem, ja zamišljam te svoje likove i situacije, ali se za njih ne vezujem. Tekst prepuštam Bobu i sa velikim nestrpljenjem očekujem njegova rešenja. Kad mi na mejl stigne ilustracija, onda se cela moja porodica okupi oko kompjutera i svi u glas vrištimo od sreće. Onda ja zovem Boba telefonom, pa mu onda svi u horu vrištimo na uvo, a on se cereka kao lud. I kad prekinemo vezu, svi smo srećni i veseli. Eto, tako izgleda naš autorski književno-ilustratorski rad.

Bob Živković: Sa drugim autorima postoji period dogovora... ili sa izdavačima postoji izbor teksta. Zatrpan sam poslom, ni jedan me neće učiniti bogatim, onda bar želim da biram šta crtam, da imamo istu ideju pisac i ja, isti cilj. Jednu od knjiga sam radio tako što smo pričali o svakoj sledećoj temi-poglavlju, pravi mali kreativni sastanak, a onda sam ja trčao (!) svom domu, autorka svom... ja da nacrtam šta smo pričali, ona da to napiše.

Sa Jasminkom je drugačije, Jaca ili ima iste stavove kao ja, ili se ja slažem sa svime što ona misli, tako da lenčarim, igram igrice i čekam da ona nešto smisli i napiše. Onda zazvoni telefon i Jaca vrisne „Bobe imam novu knjigu za tebe!"

Dolazi li nekada i do umjetničkih razmimoilaženja i kako ih onda prevazilazite?

Jasminka Petrović: Hm, pade mi napamet jedna situacija. U knjizi „Dugina dolina" ja zamislim da je glavna junakinja nevidljiva. Čim je to pročitao, Bob me pozvao i ljutito mi se obratio: „Izvini molim te, a kako ti misliš da ja nacrtam nevidljivu kraljicu?" „Ne znam, ti si ilustrator" - odgovorim mu ja mirno. Posle nekih mesec, dva, javlja se Bob i zadovoljno mi saopštava: „Setio sam se kako ću da je nacrtam!". I stvarno se setio. Za mene je to jedna od njegovih najlepših ilustracija. U stvari, nas dvoje nemamo mnogo razmimoilaženja, više imamo nadmudrivanja.

Bob Živković: Jedino razmimoilaženje za koje ja znam (ja sam toliko veliki i glasan da od svog glasa ne čujem Jacu, moguće da ona cvili svo vreme) je na knjizi „Seks za početnike". Moja ideja je bila da na brzinu napravimo bezobraznu knjigu sexy viceva i uzmemo gomile para. Jasminka je sela za kompjuter (i ostala da piše 3 godine), upristojila, zakomplikovala, dodala smeha i pameti i napisala savršeno  zabavno-pametnu knjigu koja se objavljuje po celom svetu. Ni malkice bezobraznu. Mogu samo da kukam.

U današnje vrijeme, kada slika dominira u odnosu na „ton", kada ljudi nemaju dovoljno koncentracije da se posvete dužem tekstu, je li ilustrator postao oštar konkurent piscu? Ili možda baš obratno - nužni pomoćnik, osobito kad je knjiga za djecu i mlade u pitanju?

Bob Živković: Meni se čini da nema razlike, sve je to samo alat za pričanje priča. Alat se menja, od praistorijskog ognjišta, vatre i senki po zidovima, preko pesama, epova, pozorišta, filma, knjige, bajki koje mi je baka pričala pred spavanje do novih igrica na kompjuteru. Svi mi imamo isto zanimanje, svi smo mi pripovedači. Svi imamo isti cilj, da ispričamo priču. Ako nas je više u istoj priči onda je priča ubedljivija, razigranija, veća.

Jasminka Petrović: Bob i ja smo godinama radili zajedno u marketingu. Oboje znamo taj osećaj kad se dođe do dobre ideje. Prosto se promeni atmosfera u prostoriji. Dobra ideja obično izmamljuje osmehe, aplauze, veselje. Uopšte nije važno da li je dobru ideju izgovorio copywriter, dizajner, ili kafekuvarica. Ja mislim da je isto i sa knjigom. Svi prepoznamo dobru knjigu i uopšte nije važno da li je dominantniji tekst ili ilustracija. Važno je da se svi obradujemo.

Razlikuje li se čitateljska publika u Srbiji od one u inozemstvu i po broju i po reakcijama na pojedine vaše knjige, ili su čitatelji svugdje (predvidljivo) isti?

Bob Živković: Ja imam malo kontakta sa ljudima koji čitaju moje knjige. Prvi put sam shvatio da publika postoji tek kada sam došao na Facebook. Pretpostavljam da to zavisi dokle su stigle naše knjige i koliko ih je prodano. Sa internetom mi se čini da je meni lakše, neki crteži su vrlo popularni po netu i nalazim ih na inozemnim sajtovima koliko i na našim. Jedina razlika između nas i inozemstva je da oni imaju neke svoje „omiljene pisce/ilustratore/časopise/knjige iz detinjstva" a mi svoje, pa se ponekad zapitam šta vide toliko veličanstveno u nekoj knjizi (verovatno kao što se oni čude zašto mene vole neki novi ljudi, koji su se sreli sa mojim radovima kad su bili klinci.

Jasminka Petrović: Nedavno je u Švedskoj objavljena moja knjiga „Ovo je najstrašniji dan u mom životu". Po prvim reakcijam saznali smo da je Strahinja podjednako zabavan i duhoviti Šveđanima kao i čitaocima u Srbiji.

Kakva se interakcija uspostavlja na vašim gostovanjima pred publikom? Je li to najbolji vid promoviranja knjige, i općenito umjetnosti? I što vi, kao umjetnici, tim nastupima zapravo dobivate? Inspiraciju? Umjetničku satisfakciju? Umor?

Jasminka Petrović: Kad smo Bob i ja sami, uglavnom on priča, a ja ćutim. Kad smo Bob i ja pred publikom, uglavnom ja pričam, a on ćuti. Ako baš poželi i on da se uključi u razgovor, on uzme papir i olovku i krene da crta. Kratko rečeno, Bob ne voli javne nastupi, tako da uglavnom ja gostujem po školama i bibliotekama.

Bob Živković: Verujem da je to način predstavljanja sebe i svog dela ljudima, ranije smo bili samo imena na koricama, sada (hvala fejsu) postojimo i kao osobe i korektno je da se predstavimo i upoznamo. Ali... ja dobijem samo hroničan napad panike, kombinovane sa tremom i pažljivo odabranom kolekcijom blamova i tikova.

U današnje vrijeme kada je marketing postao nužnost bez kojeg ni umjetnik ni njegovo djelo kao da ne postoje, kako se u Srbiji reklamiraju pisac i ilustrator, a kako njihova djela? Kakva su vaša iskustva po tom pitanju?

Jasminka Petrović: Taj segment nije suviše razvijen u Srbiji. Izdavači ne ulažu u marketing, ili im je skupo, ili ne umeju, ili nemaju vremena, ili ne shvataju značaj reklame ili ovo, ili ono. Tako da su pisci i ilustratori uglavnom prepušteni sami sebi. Kače objave o svojim novim knjigama na sajtovima, blogovima i društvenim mrežama kako znaju i umeju. Pa, kao rezultat imamo autore koji to rade suviše skromno i jedva vidljivo, a postoje i oni drugi, od čijih self promocija ne može da se diše.

Bob Živković: Mnogo manje nego što je potrebno, mnogo manje nego što bih ja želeo. Guska nosi hranjivije veće, zdravije jaje od kokoške, al je guska - guska pa ćuti, a kokošje jaje se sto puta bolje prodaje.

Izdavači se takmiče u broju izdatih knjiga godišnje i imaju otprilike 15 minuta da posvete promociji jedne knjige pre nego što iz štamparije stigne sledeća. Verujem da postoje divne knjige za koje nismo ni čuli da su izašle, zato što izdavač nije imao novaca da nas obavesti ili sluha da shvati da je potrebno da nam javi.

Koji je vaš recept za uspješnost?

Bob Živković: Ne slušajte recepte, nema recepata. Hiljade je puteva, odaberite svoj i budite uporni. Naglo može da vas udari samo baba, nosorog ili tramvaj, za uspeh su potrebne godine.

Jasminka Petrović: Budi ono što jesi.

 
A koji je vaš recept za medijsku vidljivost?

Jasminka Petrović: Daj najbolje od sebe što imaš u tom trenutku.

Bob Živković: Fejs je bog!

U okviru vašeg gostovanja u Zagrebu, sudjelovat ćete i na okruglom stolu "Veliki I Mali" kojim će festival PAZI, KNJIGA! i započeti (ponedjeljak 20.10. u 12h u Hrvatskom centru za dječju knjigu, Starčevićev trg 6), a na kojem će biti riječi o odnosu književnosti za djecu i književnosti za odrasle. Kakva je situacija po tom pitanju u Srbiji?

Jasminka Petrović: Ja bih rekla da književnost za decu i mlade u Srbiji visi mački o repu. Pisci za decu ne mogu da žive samo od pisanja knjiga. Da bi platili svoje račune moraju da rade brojne poslove i tako sve manje imaju vremena da se bave osnovnim zanimanjem. Ali nisu honorari jedina briga. Mnogo je veći problem što društvo nema podignutu svest o značaju književnosti za decu. Ako deca ne zavole knjige od malih nogu, teško ćemo ih naterati da čitaju kad porastu. Časovi maternjeg jezika moraju da budu atraktivniji i primereniji današnjim generacijama. Neophodna nam je podrška biblioteka, medija i na prvom mestu porodice.

Smatram da je za razvoj dečje književnosti veoma važna saradnja između Ministarstva za obrazovanje i Ministarstva za kulturu. Osim toga, pisci za decu u društvu imaju znatno manji autoritet od pisaca za odrasle. Svi znaju dobitnika „Ninove nagrade", a za dobitnika „Politikinog Zabavnika" čuje tek poneko. U emisijama koje prate kulturu, vrlo retko gostuju pisci za decu. Književni kritičari nisu suviše zainteresovani da se bave literaturom za decu. U želji da poboljšamo položaj kulture za decu i mlade u Srbiji, osnovali smo pokret „Ura kultura". Za sada pravimo mravlje korake, ali verujemo da je snaga u mravljim karavanima.

Bob Živković: Ja ću citirati (naravno pogrešno) Jasminku: „Današnja deca će voditi svet sutra. Od dece koja uče i maštaju uz pomoć naših knjiga zavisi kako će svet izgledati jednog dana". Pametne zemlje to shvataju, i ulazu u dečju književnost i rad sa decom. Nadam se da ću jednog dana posetiti neku od tih zemalja. (Šta budale vrednuju više od dece me, iskreno, ne interesuje). Ako je za utehu nije to jedina pogrešna politika na ovim prostorima.

Međunarodni umjetnički program "Beograd u gostima", u organizaciji udruge iz Zagreba, Knjiga u centru, nastao je kao rezultat ideje međusobnog upoznavanja te povezivanja umjetnika koji žive i rade na različitim geografskim širinama i dužinama. Što vi, osobno, očekujete od vašeg gostovanja i susreta s publikom  u Zagrebu?

Jasminka Petrović: Razmenu ideja i umrežavanje.

Bob Živković: Ja nemam predstavu šta me čeka u Zagrebu (nadam se prijateljima)... A što se mene tiče, od samog sebe u gostima očekujem već poznatu „paniku"..."tremu"..."blamove" i „tikove".

 
Draga Jasminka, dragi Bobe, u svoje i u ime čitatelja portala Moderna vremena Info, želim vam dobrodošlicu i dobar prijem kod zagrebačke publike! A čitatelje portala Moderna vremena ovim putem pozivamo na otvorenje izložbe ilustracija Boba Živkovića (Galerija Vladimira Nazora, Ilica 163a, ponedjeljak, 20. 10 u 19 sati) te na večernje književno druženje s Jasminkom Petrović i Bobom Živkovićem koji će se održati u utorak, 21. 10 u 18 sati u knjižnici Bogdan Ogrizović, Preradovićeva 7.

Jasminka Petrović voli:

1. ranu jesen
2. more
3. razgovor

Jasminka Petrović ne voli:

1. svađu
2. samoću
3. rad pod pritiskom

Bob Živković voli:

1. fantastiku
2. igrice
3. burek

Bob Živković ne voli:

1. silu
2. glupost
3. zlo